Ritam grada Kragujevac - Sve vesti i informacije iz Kragujevca!

Ozon city

Detalji

Kategorija: Zanimljivosti

Datum objavljivanja: subota, 18 februar 2012 20:27

Autor/Izvor: Marija Jevtić

Svako hvali svoje naselje, kao što Ciganin hvali svoga konja. Moje naselje je zaista posebno i to mogu da potvrde svi koji su živeli ili još uvek žive ovde. Život između dve zgrade u Rudničkoj ulici za sve stanovnike je pravo uživanje.

Leti, zimi, uvek se čuje dečija graja. Brojne društvene igre svi pamtimo kao što su “Žmurke s loptom”, “Policajci i lopovi”, “Potera”, “Kocke”, “Mau mau”. Igra “Kocke” je najpopularnija igra u našem naselju. Pokušaću nekako da objasnim o čemu se radi. U ovoj igri učestvuje četiri igrača. Na betonu se naprave četiri polja u obliku kvadrata, i u svako polje stane po jedan igrač. Za ovu igru, osim slobodnog prosotra, potrebna je i lopta. Prvi igrač šutira loptu u nečije polje. Lopta sme najviše tri puta uzastopno da lupi u to polje, a zatim igrač kome je dobačena lopta, treba da prebaci istu u nečije polje. Ako lopta ispande iz polja, odnosno ode u out igrač koji je poslednji šutnuo loptu gubi jedan poen. Kreće se od 10 poena, do 0. U slučaju da lopta ode u suteren, među nama Ozoncima poznatiji kao “sut”, igrač koji je poslednji šutnuo gubi dva poena. To smo mogli da igramo satima i satima i nikada nam ne bi dosadilo.

Od kada znam za sebe, na kupici ispod drveta sede penzioneri koji uvek imaju teme za razgovor, pa makar ih vrteli u krug svaki dan. Uobičajene teme: kad će penzija, o politici, o smislu života, znate već o čemu oni mogu da pričaju. Mame i tate uvek trče na posao i sa posla tako da nemaju mnogo vremena da uživaju u blagodetima koje pruža ovo divno mesto. Ali ih zato možemo videti sa njihovog prozora ili terase kako dozivaju svoje dete da dođe da jede, jer kad stigne lepo vreme, ne znamo da uđemo u kuću. Ulazimo samo ako treba da jedemo, da se presvučemo ili da spavamo.

Ne mogu da pričam o Ozon city-u, kako su ga neki nazvali, a da ne pomenem čuvenog deda Marka. On možda zaslužuje da ceo članak bude posvećen njemu. Bez ikakve koristi, ovaj divni dekica se trudi da nam naselje svakim danom izgleda sve lepše i lepše. Zahvaljujući njemu mi imamo teniski teren, pa možda jednog dana iz našeg naselja izađe novi Novak Đoković. Svakog leta deda Marko oragnizuje turnir u tenisu pod nazivom “Potok open” u kome učestvuju sva dečica koja vole ovaj sport. Mnogo mladih iz drugih naselja dolazi baš u naše naselje da bi igralo basket na našem košarkaškom terenu. I za taj teren treba zahvaliti deda Marku.

I za kraj, zašto baš Ozon city. U blizini naših zgrada nalazi se kafić “Ozon” u koji redovno svraćamo tokom leta da pijemo vodu i uzmemo led, jer nemamo vremena da idemo do kuće, iako neki možda žive u prizemlju i treba im pola minuta da stignu do stana. Kao što nam je uvek slađe da ukrademo vinogradarsku bresvku komšiji iza zgrade i da ga nerviramo do besvesti, a kod kuće ne mogu da nas nateraju da pojedemo jednu, tako nam je slađe da vodu popijemo iz ovog kafića. Ovo je naselje koje ima nešto posebno u sebi i preporučujem svima da ga posete.